Kraljevina Dalmacija

; Kraljevina Dalmacija; ;
	;
	; ; ; ; Застава; ; ; ; Грб; ; ;
	; ; Položaj i granice Kraljevine Dalmacije (5) u Habsburškoj monarhiji;
	; Географија;
Континент;	Evropa;
Регија;	; Balkan;
Земља;	; Habzburška monarhija;
Главни град;	; Zadar;
Површина;	12.831 km²;
Становништво;	645.666 (1910);
	; Друштво;
Званични језици;	; nemački; govorni jezici: srpskohrvatski, italijanski;
Религија;	; katolicizam, pravoslavlje;
Валута;	fiorin, kruna;
	; Владавина;
Облик владавине;	kraljevina;
Титула владара;	guverner;
Владар;	; Franjo Tomašić;
Оснивање;	1815.;
Престанак;	1918.;
Статус;	Bivša habzburška krunska zemlja;
	; Догађаји;
	; Претходници и наследници;
; Претходиле су:;	; Наследиле су:;
	; Портал:Istorija;

Kraljevina Dalmacija je od 1797. do 1918. godine bila pod vlašću Habsburške monarhije, sa kraćim prekidom od 1806. do 1813. godine, kada je bila pod privremenom francuskom okupacijom. Glavni grad je bio Zadar. Nakon stvaranja Austrougarske (1867), ostala je u sastavu austrijskog dela države, te se stoga nazivala i Austrijskom Dalmacijom.

Садржај

1 Istorija

2 Stanovništvo
- 2.1 1900.

3 Religije

4 Upravnici (guverneri)

5 Reference

6 Vidi još

7 Spoljašnje veze

Istorija

Kraljevina Dalmacija formirana je od teritorija koje je Habsburška monarhija uspjela osvojiti od Francuskog carstva 1815. godine. Kraljevina je ostala u sastavu Habsburške monarhije kao posebna jedinica do 1918. godine, kada većina teritorije, osim Zadra i ostrva Lastovo, ulazi u sastav Države Slovenaca, Hrvata i Srba, kasnije Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (1929. godine preimenovana u Kraljevina Jugoslavija).

Stanovništvo

Broj stanovnika 1840. iznosio je 398.607. Srbi su činili 19% stanovništva.^[1]

Šezdesetih godina 19. veka bilo je 440.000 stanovnika. Od 14 gradova, samo je Split prelazio 10.000 ljudi.^[2]

Broj stanovnika 1880. iznosio je 476.101. Srbi su činili 16,5% stanovništva.^[1]

1900.

Jezični sastav 1910.^[3]
Jezik	Broj govornika	%
srpskohrvatski	565.300	95.2%
italijanski	15.300	2.6%
nemački	2.300	0.4%
ostali	10.900	1.8%
ukupno	593.800	-

Broj stanovnika 1900. iznosio je 593.784. Srbi su činili 16,2% stanovništva.^[1]

Hrvati i Srbi su na popisu svrstani zajedno u jednu kategoriju zbog sličnosti svojih govornih jezika. Pošto je popis takođe rađen po veroispovesti, moguće je razdvojiti Hrvate i Srbe. Od njihovog ukupnog broja, katolika je bilo 469.800, a pravoslavaca 96.300. Iz toga sledi da je Hrvata bilo 475.000, a Srba 95.000.^[3]

Religije

Rimokatolički arhiepiskop (nadbiskup) je imao sjedište u Zari (Zadru) dok su kotorska, hvarska, raguska (dubrovačka), šibenička i splitska dijeceze bile episkopije (biskupije). Na čelu pravoslavnog stanovništva bio je episkop u Zari tj. zarski episkop (biskup).

Upotreba slovenske liturgije napisane u Glagoljici, stara privilegija koje su imali stari rimokatolici iz Dalmacije i Hrvatske, prouzrokovala je mnogo problema početkom 10. vijeka.

Postojala je „bojazan“ da bi glagoljičke liturgije potpuno uklonile latinske, posebno na sjeverim ostrvima i izvan većih gradova gdje je slovenski elemenat bio veoma jak.
Tako je 1904-te godine Vatikan zabranio upotrebu Glagoljice na proslavama Ćirila i Metodija pod izgovorom da ugrožava jedinstvo rimokatolicizma.
Nekoliko godina kasnije, arhiepiskop Rajčević iz Zare (Zadra), diskutujući „glagoljički spor“, označio je katoličkom sveštenstvu (kleru) pokret kao „inovaciju od strane Panslavizma“ da se odvoji od latinskog Rima.

Upravnici (guverneri)

Franjo Tomašić (1813—1831)

Venceslav Lilijenberg (Wenzeslau Lilienberg Water) (1831-1841)

Ivan August Turski (I A Turszky) (1841-1847)

Matija Rukavina (1847)

Josip Jelačić (1848—1859)

Lazar Mamula (1859—1865)

Franjo Filipović (1865—1868)

Ivan Vagner (Ivan Wagner) (1868-1869)

Gotfrid (Gottfried) Auersperg (1869)

Julius Fluk (J F von Leidenkron) (1869-1870)

Gavrilo Rodić (1870—1881)

Stjepan Jovanović (1882—1885)

Ludovik Komaro (Comaro) (1885-1886)

Dragutin Blažeković (1886—1890)

Emil David (1890—1902)

Erasmus Handel (1902—1905)

Nikola Nardeli (Nikola Nardelli) (1905-1911)

Mario Atems (Mario Attems) (1911-1913)

Antun Zmajević(1913-1918)

Reference

↑ ^1,0^1,1^1,2 Istorija Jugoslavije, I. Božić, S. Ćirković, M. Ekmečić, V. Dedijer, Prosveta, Beograd 1972. — pp. 289

^ Istorija Jugoslavije, I. Božić, S. Ćirković, M. Ekmečić, V. Dedijer, Prosveta, Beograd 1972. — pp. 290

↑ ^3,0^3,1 Piotr Eberhardt, Jan Owsinski, Ethnic groups and population changes in twentieth-century Central-Eastern Europe: History, Data, and Analysis, 2003. pp. 343 (vidi)

Vidi još

Dalmacija

Istorija Dalmacije

Kraljevina Slavonija

Kraljevina Jugoslavija

Iliri

Spoljašnje veze

Njemački protektorati (на језику: немачки)

Mapa (на језику: енглески)

[IJ_1972_289-1] 1,0^1,1^1,2 Istorija Jugoslavije, I. Božić, S. Ćirković, M. Ekmečić, V. Dedijer, Prosveta, Beograd 1972. — pp. 289

[2] Istorija Jugoslavije, I. Božić, S. Ćirković, M. Ekmečić, V. Dedijer, Prosveta, Beograd 1972. — pp. 290

[EGaOCiTC-3] 3,0^3,1 Piotr Eberhardt, Jan Owsinski, Ethnic groups and population changes in twentieth-century Central-Eastern Europe: History, Data, and Analysis, 2003. pp. 343 (vidi)

п р у Административна подела Аустроугарске (1867-1918)
Цислајтанија	Надвојводство Аустрија Краљевина Бохемија Војводство Буковина Војводина Корушка Војводина Крањска Краљевина Далмација Краљевина Галиција и Лодомерија Аустријско приморје Горица и Градишка Истарска марка Царски слободни град Трст Маркгрофовија Моравија Војводство Салцбург Војводство Горња и Доња Шлеска Војводина Штајерска Грофовија Тирол Краљевина Хрватска (до 1867) Краљевина Славонија (до 1867)
Транслајтанија	Краљевина Угарска Ријека и околина Краљевина Хрватска и Славонија (од 1867) Војна крајина (до 1882)
Кондоминијум	Босна и Херцеговина (1878—1918) Новопазарски санџак (1878—1908) Карпатски пролаз (1918) Концесија у Тјенцину (1901—1917)

搜尋此網誌

Irtsgbr