1940 на Викимедијиној остави.

1940. је била преступна година.

Догађаји

Јануар

Фебруар

• 
  16. фебруар — Морнари са британског разарача ХМС Козак су се укрцали на немачки танкер Алтмарк и ослободили 299 британских ратних заробљеника.

Март

• 
  12. март — Након пораза у Зимском рату, Финска је потписала Московски мировни споразум са Совјетским Савезом, препустивши му скоро целу Карелију.

Април

• 
  9. април — Немачке трупе су у операцији Везерибунг напале Данску и Норвешку у Другом светском рату.

Мај

• 
  10. мај — Немачка је без објаве рата напала Холандију, Белгију и Луксембург, а Велика Британија после немачке инвазије на Данску запосела бившу данску колонију Исланд.


• 
  10. мај — Винстон Черчил је изабран за премијера Уједињеног Краљевства уместо Невила Чемберлена.


• 
  14. мај — Током преговора о предаји холандске војске у Другом светском рату, немачки бомбардери разорили су две трећине Ротердама, при чему је погинуло око хиљаду људи, а 80.000 је остало без кућа.


• 
  21. мај — Француско-британске снаге су контранападом у бици код Араса успорили немачко напредовање у североисточној Француској.

Јун

• 
  3. јун — Окончана је евакуација више од 337.000 британских, француских и белгијских војника из Денкерка током битке за Француску.


• 
  8. јун — Немачке крстарице Шарнхорст и Гнајсенау у Другом светском рату потопиле британски носач авиона Глоријус и разараче Ардент и Акаста, при чему је погинуло више од 1.500 људи.


• 
  14. јун — Немци су током битке за Француску заузели Париз.


• 
  17. јун — Совјетска Црвена армија је окупирала Летонију и Естонију и успоставила просовјетску администрацију.


• 
  17. јун — Луфтвафе је код Сен Назера потопио ХМТ Ланкастрију, при чему је погинуло око 3.000 особа.


• 
  18. јун — Француски генерал Шарл де Гол из Лондона упутио радио-поруку Французима у којој је себе прогласио лидером Слободне Француске, а Французе позвао на отпор немачкој окупацији.


• 
  22. јун — Француска је у Другом светском рату потписала капитулацију у Компјењу.

Јул

• 
  3. јул — Британци су онеспособили велики део француске флоте стациониране у Мерс-ел-Кебиру у Алжиру да не би дошле у посед Немачке.


• 
  9. јул — Битка код Калабрије
  


• 
  10. јул — Почела је битка за Британију у Другом светском рату нападом немачких бомбардера на британске конвоје у Ламаншу.


• 
  10. јул — Француска Народна скупштина поверила је власт маршалу Филипу Петену
  


• 
  10. јул — У 6.00 Бенито Мусолини је, са балкона Палате Венеција (Palazzo Venezia) у Риму, објавио да ће за шест сати Италија ући у рат са Француском и Британијом


• 
  11. јул — Маршал Филип Петен је постао председник Вишијевске Француске.

Август

• 
  3. август — Италија је започела инвазију Британског Сомалиленда.

Септембар

• 
  7. септембар — Луфтвафе под командом Хермана Геринга је започело бомбардовање Лондона.


• 
  27. септембар — Представници нацистичке Немачке, фашистичке Италије и Јапанског царства су у Берлину потписали Тројни пакт, званично образујући војни савез познат као силе Осовине.

Октобар

• 
  7. октобар — Немачка је у Другом светском рату окупирала Румунију и преузела контролу над њеним нафтним пољима.


• 
  28. октобар — Италијанске трупе су напале Грчку из Албаније, пошто је Грчка одбила ултиматум којим је Италија тражила војна упоришта на грчкој територији.

Новембар

• 
  5. новембар — Италијански авиони су бомбардовали Битољ, и изазвали смрт неколико особа.


• 
  7. новембар — Срушио се висећи мост у теснацу Такома, услед резонанције са ветром, отворен 1. јула те године.


• 
  8. новембар — Италијанска офанзива у Грчко италијанском рату је доживела неуспех после пораза у бици код Елеја-Каламаса.


• 
  11. новембар — Британци су уништили део италијанске флоте у бази код Таранта, првим нападом са носача авиона.


• 
  26. новембар — Немци су у окупираној Варшави у Другом светском рату почели да ограђују део града од којег су направили гето за око пола милиона пољских Јевреја.


• 
  27. новембар — У Румунији профашистичка „Гвоздена гарда” убила више од 60 сарадника избеглог краља Карола II, међу којима бившег премијера Николаеа Јоргу.

Децембар

• 
  18. децембар — Адолф Хитлер је наредио је Врховној команди Вермахта да припреми инвазију на СССР према тајном плану под шифром „Операција Барбароса”.

Рођења

Јануар

• 
  4. јануар — Хелмут Јан, немачки архитекта


• 
  7. јануар — Владица Ковачевић, југословенски и српски фудбалер


• 
  16. јануар — Лепа Лукић, југословенска и српска музичарка

Фебруар

• 
  2. фебруар — Дејвид Џејсон, енглески глумац


• 
  4. фебруар — Џорџ Ромеро, амерички редитељ и сценариста


• 
  12. фебруар — Мате Бобан, хрватски политичар


• 
  19. фебруар — Сапармурат Нијазов, туркменистански политичар и председник


• 
  23. фебруар — Питер Фонда, амерички глумац


• 
  28. фебруар — Марио Андрети, италијански аутомобилиста.

Март

• 
  9. март — Раул Хулија, порторикански глумац


• 
  10. март — Чак Норис, амерички мајстор борилачких вештина и глумац


• 
  26. март — Џејмс Кан, амерички глумац


• 
  30. март — Џери Лукас, амерички кошаркаш

Април

• 
  25. април — Ал Пачино, амерички глумац

Мај

• 
  6. мај — Весна Пешић, српска политичарка


• 
  19. мај — Јан Јансен, холандски бициклиста.

Јун

• 
  7. јун — Том Џоунс, британски музичар


• 
  8. јун — Ненси Синатра, америчка музичарка


• 
  14. јун — Франческо Гучини, италијански певач.


• 
  16. јун — Јован Гламочанин, српски политичар.


• 
  23. јун — Вилма Рудолф, америчка атлетичарка

Јул

• 
  4. јул — Филип Давид, српски књижевник


• 
  4. јул — Нурсултан Назарбајев, казахстански политичар и председник


• 
  7. јул — Ринго Стар, британски музичар.


• 
  13. јул — Патрик Стјуарт, британски глумац


• 
  26. јул — Звонимир Петричевић, југословенски кошаркаш


• 
  30. јул — Клајв Синклер, британски предузетник и информатичар

Август

• 
  3. август — Мартин Шин, амерички глумац

Април

• 
  28. август — Роже Пинжеон, француски бициклиста.

Септембар

• 
  5. септембар — Ракел Велч, америчка глумица.


• 
  11. септембар — Брајан де Палма, амерички редитељ.

Октобар

• 
  5. октобар — Милена Дравић, југословенска и српска глумица.


• 
  9. октобар — Џон Ленон, енглески музичар групе Битлси (†1980)

Новембар

• 
  11. новембар — Божидарка Фрајт, југословенска глумица


• 
  22. новембар — Тери Гилијам, британски глумац и редитељ.


• 
  27. новембар — Брус Ли, хонгконшко-амерички мајстор борилачких вештина и глумац


• 
  30. новембар — Јован Радовановић, југословенски и српски музичар и комичар

Децембар

• 
  21. децембар — Френк Запа, амерички композитор, гитариста, певач и сатиричар. (†1993).


• 
  26. децембар — Фил Спектор, амерички музички продуцент

Смрти

Јануар

Фебруар

Март




• 
  10. март — Михаил Булгаков, руски књижевник


• 
  26. март — Спиридон Луис, грчки атлетичар




Април




• 
  26. април — Карл Бош, немачки хемичар


Мај




• 
  14. мај — Ема Голдман, америчка анархисткиња и филозоф


Јун




• 
  22. јун — Владимир Кепен, руско-немачки феограф и метеоролог


• 
  28. јун — Итало Балбо, италијански маршал


• 
  29. јун — Паул Кле, немачко-швајцарски сликар




Јул






Август




• 
  21. август — Лав Троцки, руски револуционар


• 
  21. август — Џозеф Џон Томсон, енглески хемичар




Септембар




• 
  10. септембар — Никола Иванов, бугарски генерал


• 
  11. септембар — Милан Јовановић Батут, српски лекар




Октобар






Новембар




• 
  3. новембар — Мануел Азања, шпански политичар


• 
  9. новембар — Невил Чемберлен, британски политичар


• 
  27. новембар — Николаје Јорга, румунски политичар, историчар.




Децембар




• 
  14. децембар — Антон Корошец, југословенски политичар


Дани сећања





Нобелове награде




• 
  Физика — Награда није додељена
  


• 
  Хемија — Награда није додељена
  


• 
  Медицина — Награда није додељена
  


• 
  Књижевност — Награда није додељена
  


• 
  Мир — Награда није додељена
  


• 
  Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
  




Види још






• Списак датума


• Списак година


• Списак деценија


• Списак векова


• Списак миленијума






Референце