Луизијана Садржај Порекло имена Географија Клима Историја Демографија Закон и влада Култура Референце Литература Спољашње везе Мени за навигацијуЗванични веб-сајту„Alexander B. Murphy, "Placing Louisiana in the Francophone World: Opportunities and Challenges", first published in Atlantic Studies, Volume 5, Issue 3, 2008; Special Issue: New Orleans in the Atlantic World, II. стр. 11, accessed 7 April 2013”оригинала„Louisiana Purchase”„Petroleum Dynamite”оригинала„Annual Estimates of the Population for the United States, Regions, States, and Puerto Rico: April 1, 2010 to July 1, 2012”„2010 Census Data – 2010 Census”оригиналаLouisiana QuickFacts from the US Census BureauАрхивирано2010 US Census - SOCIAL CHARACTERISTICS IN THE UNITED STATES - LousianaNative Americans„French Creole Heritage”оригиналаWetland Ecology: Principles and ConservationWater, Earth, Fire: Louisiana’s Natural HeritageМедијиПодациу
АјдахоАјоваАлабамаАљаскаАризонаАрканзасВајомингВашингтонВермонтВирџинијаВисконсинДелаверЗападна ВирџинијаИлиноисИндијанаЈужна ДакотаЈужна КаролинаЈутаКалифорнијаКанзасКентакиКолорадоКонектикатЛуизијанаМасачусетсМејнМерилендМинесотаМисисипиМисуриМичигенМонтанаНебраскаНевадаНови МексикоЊујоркЊу ХемпширЊу ЏерзиОклахомаОрегонОхајоПенсилванијаРоуд АјландСеверна ДакотаСеверна КаролинаТексасТенесиФлоридаХавајиЏорџијаАмеричка СамоаАмеричка Девичанска ОстрваГвамПорторикоСеверна Маријанска ОстрваСписак индијанских резервата
ЛуизијанаДржаве и територије САД
енгл.франц.фран. креол.Батон РужЊу ОрлеансМисисипиАмеричког грађанског ратаЛују XIVРене Робер КавелијеМобилвисоравниалувијалне равниТомас ЏеферсонНаполеонгувернерсдокументЊу БрансвикАкадија
(function()var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node)node.outerHTML="u003Cdiv class="mw-dismissable-notice"u003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-close"u003E[u003Ca tabindex="0" role="button"u003Eсакријu003C/au003E]u003C/divu003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-body"u003Eu003Cdiv id="localNotice" lang="sr" dir="ltr"u003Eu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="https://meta.wikimedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%BD%D0%BE_%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%9E%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B5" class="extiw" title="meta:Велико пролећно сређивање Оставе"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EУчествуј у Великом пролећном сређивању Оставе од 15. марта до 15. априла!u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%A6%D0%95%D0%95_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B5_2019" title="Википедија:Такмичење у писању чланака/ЦЕЕ пролеће 2019"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EТакмичи се у писању чланака о средњој и источној Европи од 21. марта до 31. маја!u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.2em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003EУ току је расправа о u003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%A3%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5" title="Википедија:Гласање/Предлог/Увођење опште припреме"u003Eu003Cspan style="color:white"u003Eувођењу опште припремеu003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003E и о u003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80_%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D1%84%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%B0" title="Википедија:Гласање/Предлог/Право администратор интерфејса"u003Eu003Cspan style="color:white"u003Eадминистраторима интерфејсаu003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003E";());
Луизијана
Иди на навигацију
Иди на претрагу
| |||
 | |||
| Држава |  САД | ||
|---|---|---|---|
| Проглашење за савезну државу | — датум: 30. април 1812. — поредак: 18. | ||
| Гувернер | Боби Џиндал | ||
| Површина | 135.382 km2 | ||
| Становништво | 2010. | ||
| — број ст. | 4.533.372 | ||
| — густина ст. | 33,49 ст./km2 | ||
| — ISO 3166-2 | US-LA | ||
Званични веб-сајт  | |||
Луизијана (енгл. Louisiana; франц. Louisiane; фран. креол. Lwizyàn), савезна је држава на југу САД. По површини је на 31. а по броју становника на 25. месту међу савезним државама САД. Главни град је Батон Руж а највећи је Њу Орлеанс. Луизијана је једина савезна држава САД подељена на жупе, које су еквиваленти окрузима.
Значајан део Луизијане покривен је седименатима које је донео Мисисипи, стварајући огромне делте и широке области мочвара уз обалу.[1] Оне су богате разноврсним биљним и животињским врстама; карактеристичне примери су птице као што је ибис и бела чапља. Такође, присутне су многобројне врсте жаба, и рибе као што је јесетра и веслокљунка. На већој надморској висини налазе се велике површине под шумама бора и саване. Тамо се налази изузетно велики број разноврсних биљака, међу којима су и бројне врсте орхидеја и биљака месождерки.[1]
Добар део урбаног подручја Луизијане карактерише мултикултурно и вишејезичко наслеђе. Разлог томе је јак утицај француске, шпанске, индијанске, и афричке културе у 18. веку. Пре него што су САД купиле ову област, садашња држава Луизијана била је и шпанска и француска колонија. Ту треба додати и довођење великог броја робова из западне Африке у 18. веку. Након Америчког грађанског рата, Американци англосаксонског порекла су подстицали англизацију, те је 1915. енглески језик постао једини службени језик у Луизијани.[2]
Садржај
1 Порекло имена
2 Географија
3 Клима
4 Историја
5 Демографија
5.1 Расе и националности
5.2 Језик
5.3 Религија
5.4 Највећи градови
6 Закон и влада
6.1 Административне јединице
6.2 Грађански закон
7 Култура
7.1 Креоле култура
7.2 Кејџун култура
7.3 Ислењо култура
8 Референце
9 Литература
10 Спољашње везе
Порекло имена
Луизијана је добила име по Лују XIV, француском краљу које је владао од 1643. до 1715. године. Када је Рене Робер Кавелије прогласио територију у сливу реке Мисисипи француском, назвао ју је La Louisiane, што значи Лујева земља.[3] Као део Француског царства, Територија Луизијана простирала се од данашњег залива Мобил до подручја мало севернијег од данашње границе између САД и Канаде.
Географија
Језеро Пончартрејн
Луизијана се граничи на западу са Тексасом, на северу са Арканасом, на истоку са државом Мисисипи, и на југу са Мексичким заливом. Држава се може поделити на 2 дела, тако да су на северу висоравни, док су на југу алувијалне равни.
Држава такође има надлежност над отприлике 3 миље (4,8 km) ширине подводног дела Мексичког залива. То је значајно мање у односу на оближње државе којима је додељена надлежност у ширини од 9 миља (14 km) заливске обале.[4]
Јужни део Луизијане погођен је најбржим нестајањем обале у целом свету. То је у великој мери резултат лошег људског управљања обалом.[5]
Клима
Луизијана има влажну суптропску климу, вероватно најкласичнији пример суптропске климе од свих јужноцентралних држава. Карактеришу је дуга, топла и влажна лета, као и кратке и благе зиме.
Луизијана је често погођена тропским циклонима, а поготово је тешко погођена ударима великих урагана, нарочито у нижим деловима око Њу Орлеанса.
Историја
Луизијана, територија коју су САД купиле од Француске 1803. за 15 милиона долара. Протезала се од реке Мисисипи до Стеновитих планина и до Мексичких залива до Британске Америке (Канада). Године 1762, Француска је уступила територију Луизијане западно од реке Мисисипи Шпанији, али Шпанија ју је вратила Француској 1800. године. Узнемирен овим потенцијалним јачањем француских власти, председник Томас Џеферсон запретио је да ће образовати коалицију с Британијом.
Наполеон је потом Америци продао целу територију Луизијане, иако су њене границе остале недефинисане; њена северозападна и југозападна граница није установљена све до 1818-1819. Куповина је удвостручила територију САД.
Демографија
1900. | 1910. | 1920. | 1930. | 1940. | 1950. | 1960. | 1970. | 1980. | 1990. | 2000. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1.381.625 | 1.656.388 | 1.798.509 | 2.101.593 | 2.363.516 | 2.683.516 | 3.257.022 | 3.641.306 | 4.205.900 | 4.219.973 | 4.468.976 | 4.533.372 |
Процењује се да Луизијана има 4.601.893 становника према попису становника из 2012. године. То представља раст од 1,5 % од претходног пописа из 2010. године.[6]
Густина насељености у држави износи 104,9 људи по квадратној миљи.[7]
Расе и националности
Према попису из 2010. структура становништва Луизијане[8]:
- Бели Американци -6 3,7%
- Афроамериканци - 32,4%
- Азијати - 1,7%
- Домородачки Американци - 0,7%
- Друге расе - 0,1%
Главне групе предака у Луизијани представљају:Французи (16,8%), Американци (9,5 %), Немци (8,3%), Ирци (7,5%), Енглези (6,6%), Италијани (4,8%) и Шкоти (1,1%)[9]
Језик
Према попису из 2000. године (13)особе старије од пет година говоре:
-90,8% говори само енглески
-4,7% говори француски
-2,5% говори шпански
-0,6% говори вијетнамски
-0,2% говори немачки
Постоји неколико различитих дијалеката француског, креоле и енглеског језика. Тренутно de facto признати језици у администрацији су енглески и француски.
Религија
Верска припадност:
- Протестанти (60%),
- Католици (28%),
- Јеховини сведоци (1%),
- Муслимани (1%),
- Будисти (1%),
- Хиндуисти (0,5%),
- Јевреји (0,5%),
- Атеисти (8%)
Највећи градови
Извор: ? | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| № | Град | Популација | |||||||
 Њу Орлеанс  Батон Руж | 1. | Њу Орлеанс | 343.829 |  Шривпорт  Метари | |||||
| 2. | Батон Руж | 229.493 | |||||||
| 3. | Шривпорт | 199.311 | |||||||
| 4. | Метари | 138.481 | |||||||
| 5. | Лафајет | 120.623 | |||||||
| 6. | Лејк Чарлс | 71.993 | |||||||
| 7. | Кенер | 66.702 | |||||||
| 8. | Божер Сити | 61.315 | |||||||
| 9. | Монро | 48.815 | |||||||
| 10. | Александрија | 47.723 | |||||||
Закон и влада
Од 1849. године главни град се из Њу Орлеанса помера у Батон Руж. Скупштина Луизијане, као и седиште гувернерс се такође налазе у Батон Ружу.
Административне јединице
Луизијана је подељена на 64. жупе (оне представљају еквивалент окрузима)[10]
Грађански закон
Политичка и законска структура Луизијане задржала је неколико елемената из времена Француске и Шпанске владавине. Једна од ствари која се и данас користи је појам „жупа“ (од француског термина "paroisse") уместо речи округ која се користи у другим државама. Законодавство је засновано на Француском, Немачком и Шпанском грађанском праву, које се угледа на Римско право које је у супротности са енглеским „Општим правом“.
Култура
Креоле култура
Креоле култура представљају мешавину француске, шпанске, афричке и домородачке културе.[11] Реч креоле потиче од португалског појма "crioulo" која означава роба афричког порекла рођеног у Новом свету.[12] Први документ који садржи у свом тексту реч Креоле потиче из 1782. године и односи се на роба.[13] Данас потомци робова као и слободних људи, Француза, Шпанаца и домородачких Американаца себе називају Креолци. Они се углавном повезују са области Њу Орлеанс, где их и живи највише.
Кејџун култура
Кејџуни потичу из централних и западних делова Француске. Они су се одатле раселили у Њу Брансвик, Нову Шкотску и Канаду познатију под називом Акадија. Када су Британци освојили те територије од Француске, раселили су локално становништво. Већина тог становништва је уточиште нашла у Луизијани.
Ислењо култура
Они представљају трећу препознатљиву културу у Луизијани. Ислењоси су потомци Шпанаца са Канарских острва, који су емигрирали у Луизијану средином 1770. године. Највећа популација Ислењоса данас је концетрисана у парохији Св. Бернард.
Референце
↑ 1,01,1 Keddy 2008, стр. 229.
^ „Alexander B. Murphy, "Placing Louisiana in the Francophone World: Opportunities and Challenges", first published in Atlantic Studies, Volume 5, Issue 3, 2008; Special Issue: New Orleans in the Atlantic World, II. стр. 11, accessed 7 April 2013” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 10. 05. 2013. Приступљено 31. 08. 2013.
^ Baker, Lea Flowers. „Louisiana Purchase”. Encyclopedia of Arkansas History & Culture. Приступљено 18. 9. 2010.
^ Rivet, Ryan (лето 2008). „Petroleum Dynamite”. Tulanian. Tulane University: 20—27. Архивирано из оригинала на датум 13. 06. 2010. Приступљено 7. 9. 2009. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^ Keddy 2010, стр. 497
^ „Annual Estimates of the Population for the United States, Regions, States, and Puerto Rico: April 1, 2010 to July 1, 2012” (CSV). 2012 Population Estimates. United States Census Bureau, Population Division. децембар 2012. Приступљено 24. 12. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^ Data, 2010 Census. „2010 Census Data – 2010 Census”. 2010.census.gov. Архивирано из оригинала на датум 15. 02. 2012. Приступљено 18. 2. 2012.
^ Louisiana QuickFacts from the US Census Bureau Архивирано на сајту Wayback Machine (јануар 19, 2014) (на језику: енглески). Quickfacts.census.gov. Retrieved on July 12, 2013.
^ 2010 US Census - SOCIAL CHARACTERISTICS IN THE UNITED STATES - Lousiana
^ Native Americans из Приручника Тексаса (онлајн)
^ „French Creole Heritage”. Архивирано из оригинала на датум 30. 08. 2014. Приступљено 6. 01. 2014.
^ Delehanty 1995, стр. 14.
^ Kein 2009, стр. 73.
Литература
.mw-parser-output .refbeginfont-size:90%;margin-bottom:0.5em.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ullist-style-type:none;margin-left:0.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul>li,.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>dl>ddmargin-left:0;padding-left:3.2em;text-indent:-3.2em;list-style:none.mw-parser-output .refbegin-100font-size:100%
Kein, Sybil (2009). Creole: the history and legacy of Louisiana's free people of color. Louisiana State University Press. стр. 73.
Delehanty, Randolph (1995). New OrleansElegance and Decadence. Chronicle Books. стр. 14.
Keddy, Paul (2010). Wetland Ecology: Principles and Conservation. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 497—. ISBN 978-0-521-51940-3.
Keddy, Paul A. (2008). Water, Earth, Fire: Louisiana’s Natural Heritage. Philadelphia: Xlibris. стр. 229—. ISBN 978-1-4363-6234-4.
Спољашње везе
Медији на Остави
Вести на Викивестима
Подаци на Википодацима
| Административна подела Сједињених Америчких Држава | |
|---|---|
| Државе |
|
| Федерални округ | Округ Колумбија |
| Острвске територије |
|
| Мала спољна острва |
|
| Индијански резервати |
|
Категорије:
- Луизијана
- Државе и територије САД
(window.RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"0.804","walltime":"1.037","ppvisitednodes":"value":6122,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":78076,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":20732,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":29,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":1,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":12289,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":1,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 911.089 1 -total"," 44.15% 402.213 1 Шаблон:Држава_САД"," 43.34% 394.859 1 Шаблон:Административна_јединица"," 37.38% 340.573 1 Шаблон:Инфокутија"," 19.94% 181.667 1 Шаблон:Reflist"," 13.73% 125.071 1 Шаблон:Званични_веб-сајт"," 9.48% 86.411 45 Шаблон:Replace"," 9.08% 82.722 1 Шаблон:ДемографијаСАД"," 8.64% 78.733 4 Шаблон:Cite_web"," 8.15% 74.262 1 Шаблон:Највећи_градови_у_Луизијани"],"scribunto":"limitreport-timeusage":"value":"0.304","limit":"10.000","limitreport-memusage":"value":5549119,"limit":52428800,"cachereport":"origin":"mw1336","timestamp":"20190408195513","ttl":2592000,"transientcontent":false););"@context":"https://schema.org","@type":"Article","name":"u041bu0443u0438u0437u0438u0458u0430u043du0430","url":"https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D1%83%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0","sameAs":"http://www.wikidata.org/entity/Q1588","mainEntity":"http://www.wikidata.org/entity/Q1588","author":"@type":"Organization","name":"u0421u0430u0440u0430u0434u043du0438u0446u0438 u043fu0440u043eu0458u0435u043au0430u0442u0430 u0412u0438u043au0438u043cu0435u0434u0438u0458u0435","publisher":"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":"@type":"ImageObject","url":"https://www.wikimedia.org/static/images/wmf-hor-googpub.png","datePublished":"2004-03-29T03:34:49Z","dateModified":"2019-03-26T04:56:43Z","image":"https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/e0/Flag_of_Louisiana.svg"(window.RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgBackendResponseTime":166,"wgHostname":"mw1261"););
